Овај манастир је задужбина династије Немањић. Саграђен је на једном пропланку, на десној обали ријеке Буковице 1252. године, испод села Малинско. Црква је посвећена Св. Архангелу Михаилу. Кроз историју је више пута рушена и обнављана.

Манастирска црква је пространи куполни једнобродни храм, са полукружном апсидом и припратом. Зидана је од блокова сиге средње величине, док су углови зидова изведени од крупнијих комада. За разлику од једноставног екстеријера унутрашњост цркве је сложенија. Припрата је одвојена од наоса тролучним пролазом. Једна од специфичности архитектуре је у томе да стубови лукова припрате и носачи куполе формирају тробродни унутрашњи изглед наоса, док је друга особеност постојање зиданог иконостаса.

Нови манастирски конак је изграђен 2002. године. Након тога је изграђен нови звоник и живопис.

 

Настојатељица манастира је игуманија Катарина (Вујасин).

Контакт телефон: +382 (0)68 528 610

 

Манастир бијела налази се у живописном природном окружењу, у близини села Бијела поред истоимене ријеке.

Према народном предању манастир су саградили кнез Вуловић из Бијеле и бан Козлина из Тушиње, уз богат прилог Светог Јована Владимира. Посвећен је Св. Георгију, који је крсна слава Дробњака, а према овом предању први пут је освештан 1010. године. Први писани помен потиче из 1656. године, када је у манастиру писана књига која се чува у Кијеву. Након спаљивања од стране Турака 1702. године, обновљен је 1887. године од стране игумана Дионисија.

Архитектонски, то је најраспрострањенији облик храма, једнобродна грађевина са полукружном апсидом и тродјелним звоником на преслицу. Западна страна цркве је од лијепо тесаног камена, а високо изнад врата налази се шестокрака розета. Највреднија реликвија у манастиру је икона Светог Ђорђа из XIV вијека.

Манастир посједује обновљени конак и радионицу за израду иконостаса и дубореза.

 

Настојатељ је игуман Исаија (Крговић).

Контакт телефони: +382 (0)67 302 567 и (0)69 473 009

 

 

На територији Општине, осим ова два манастира постоји 14 цркава. Све цркве су грађене или обнављане послије уједињења Дробњака са Црном Гором 1858. године, односно 1878., када је Црна Гора призната на Берлинском конгресу. Најстарије цркве су на Пошћењу и у Косорићима, потичу из доба Немањића и често су кроз историју рушене и обнављане. У новије вријеме изграђене су цркве на Стругу и у Бијелој.