Ово подручје има изразито планински карактер, при чему је рељеф расчлањен дубоким кањонским долинама ријека. Геоморфолошку структуру карактеришу елементи високопланинске зоне крша: високе стјеновите планине, заобљене травне површине, питоме речне долине, изазовни кањони, шумовити предјели.
Планински масиви, висоравни, долине ријека и кањони, са великим разликама у надморским висинама, карактеристике су рељефа овог краја. Више од 90% површине општине налази се на надморској висини од преко 1000 метара.
 
Мрежу водних токова чине ријеке Буковица, Тушиња, Бијела, Комарница, Придворица, Грабовица и кратак ток Шавничке ријеке, као и већи број мањих, повремених токова. Иако малобројне и са промјенљивим протицајем у току године, ријеке располажу значајном количином воде и имају неспоран енергетски потенцијал.
Шавник је вјероватно једно од ријетких мјеста на свијету гдје воду са било ког дијела ријеке можете пити. Велики број егзотичних водопада посебна је атракција и један од знакова препознатљивости општине Шавник.
 
Подручје шавничке општине нема много језера, али велики број их се налази у граничном појасу са општином Жабљак: Зелени вир, Шкрчко, Валовито, Модро, Срабље, Сува локва, Шеварита локва, Вражије, Рибље и Пошћељско језеро у Пошћењском крају. Од укупно 20 дурмиторских језера два се налазе у непосредној близини Шавника. То су Пошћењска језера, која својом живописном љепотом знатно доприносе утиску да се о Пошћењу може говорити као о једном од најљепших села у Црној Гори. Сва језера на подручју општине Шавник су глечерског поријекла.
 
На овом овом простору налазе се атрактивне планине: Дурмитор, Сињавина, Морачке планине, Крново, Војник.
Дурмитор је најимпозантнија планина Динарида. Заузима простор између кањона Таре, Пиве, Комарнице и планине Сињавине. Због своје изузетне љепоте проглашен је националним парком и дијелом свјетске природне баштине. Највиши врх је Боботов кук (2523м).
Сињавина се простире од Језерске висоравни до Колашина. Ова високопланинска површ има значајне потенцијале за сточарство и могућности за љетњи и зимски туризам. Већим дијелом је насељена и богата је мноштвом живих катуна. Њен највиши врх је Јабланов врх (2203м).
Вијенац Морачких планина чине: Колијевка, Лијевно, Зебалац, Штит, Капа морачка, Лола, Журим, Острвица и Крновска главица, чије падине су натпросјечних зимско-туристичких вриједности. Највиши врх у овом дијелу је Капа морачка - Ластва (2226м).
Војник је планински масив који се простире од Крновске висоравни до Пивског језера. Са сјевероистока је обрастао буковом и боровом шумом, док се сјеверна падина, која је и најатрактивнија, стрмо спушта у кањон Комарнице. Сјеверна страна Војника је прашума коју карактерише дивља љепота и нетакнута природа. Највиши врх је Војник (1998м).
На падинама шавничких планина смјештена су живописна села и засеоци који плијене особеном љепотом. Скоро сви ови амбијенти имају изузетне основе за развој зимског и љетњег туризма.
 
Од дендрофлоре најзначајније су: буква, јела, цер, бијели јасен, планински јавор, китњак, црни граб, бор кривуљ, клечица, лијеска, боровница и друге. Од зељастих врста најважнији и најатрактивнији су: рунолист, докољена (нарцис), велики број врста љековитог биља, шумских плодова и јестивих гљива. На овом простору присутан је велики број црногорских и балканских ендемита: дивљи ким, маслиница, дивизма, линцура, љубичица, валеријана, планински јавор, модро ласиње, јеремичак, бедрица, мљечика, љиљан - крин, итд.
 
Најзначајније животињске врсте на овим просторима су: дивокоза, срна, дивља свиња, зец, лисица, вук, медвјед, куна, пух, вјеверица, ласица, видра. Значајне птичије врсте су: тетријеб, дивља пловка, орао крсташ, соко, јаребица камењарка... Шавничке ријеке богате су рибом: поточном и калифорнијском пастрмком и липљеном.
 
Природна богатства општине чине воде (воде за пиће и хидро потенцијал ријека), ливаде, пашњаци, љековито биље и шуме.
Рудна богатства нијесу довољно истражена. У близини манастира Подмалинско, са обје стране ријеке Буковице, налазе се значајне количине врло квалитетног камена сиге, од ког су саграђени многи споменици културе у Црној Гори. Интересантан је податак да је 1252. године сига са ове локације преношена системом "рука - руци" преко 30 километара за потребе изградње манастира Морача.
Значајне количине квалитетног пијеска и шљунка налазе се у коритима ријека Буковице, Тушиње и Комарнице.
Ливаде и пашњаци су главни природни ресурс. Од укупне површине општине, ливаде чине 12%, пашњаци 44%, оранице и воћњаци 3%, шуме 19% и неплодно земљиште 22%.